Jadranka Ahlgren o Nenadu Burgiću:
” Nenad Burgić, srpski umetnik i diplomata (po struci ekonomista), autor je jedinstvene knjige Kineska kaligrafija izdate u Beogradu 1988, u izdanju Naučne knjige.
Ova knjiga, objavljena u malom tiražu, brzo se rasprodala i na žalost nije doživela reprint, tako da malo ljudi za nju uopšte zna! Tome su doprinele i ratne godine u Srbiji koje su znatno smanjile interes za Daleki istok, koji je inače 80-tih godina prošlog veka postojao u republikama ex-Yu, pa i Srbiji, a što se ogleda u 33 izašla broja časopisa Kulture istoka, koji je izlazio kvartalno od 1984-92 u izdanju Dečjih Novina iz Gornjeg Milanovca.
Ova knjiga predstavlja obimnu studiju o kineskoj kaligrafiji kroz istoriju, sa prikazom njenog razvoja koji prati 2.000 godina tradicije, od pisanja na kosti, kamenu, bronzanim posudama, do pisanja tušem i četkom na papiru, što već i samo po sebi predstavlja poduhvat. Poseban doprinos ovog autora predstavlja poslednje poglavlje knjige, sintetičko, u kome on pokušava da sistematizuje atribute lepog kineske kaligrafije, u dvadesetak kategorija koje su najčešće u jednoj kaligrafiji isprepletene, te je broj vrsta lepog u njoj i mnogo veći, što nam govori o svoj suptilnosti ove discipline. Ovaj, veoma afirmativni stav prema lepom, pleni svojim entuzijazmom. Tako nas Nenad uči da je robusno, u Kini, podjednako lepo kao i nežno, ili umiljato, ali i uredjeno i lepo složeno, kao atributi službeničkog pisma, a sve to u okviru jedne nama potpuno nepoznate kulture u kojoj je ovaj autor boravio samo 4 godine, i to za vreme svog službovanja u Japanu, mada je tom prilikom često putovao i u ostale dalekoistočne zemlje.
Sve to govori i o velikoj erudiciji ovog autora. Kaligrafija o kojoj on govori poseduje pluralizam lepog, a time i potencijale moderne umetnosti i umetničkog individualizma. Autor ovo naglašava sa par biografija poznatih kaligrafa, koji su bili nestandardne i samosvojne ličnosti. Ipak, on naglašava da je pluralizam lepog u kineskoj tradiciji nešto drugo od pluralizma lepog na Zapadu, jer u Kini se oduvek od umetnika zahtevalo izuzetno majstorstvo i zanat, dok se na Zapadu više ceni sam genij. Ovo je i knjiga za početnike, autor joj pristupa tako što podrazumeva da piše za ljude koji ne znaju mnogo o Kini.
Zaista veliki zadatak za jednu knjigu, ali ostvaren. Sve to nagoveštava da je ovaj autor mogao još mnogo toga da nam da, ali nažalost nije, pošto je rano, tragično preminuo, 1990, u svojoj 39 godini.
Pored kaligrafije Burgić se bavio i filozofijom i poezijom, a krajem 80-tih bio je član i neformalne grupe umetnika formirane oko alternativne škole Moj put, klasičnog filologa Darinke Zličić u Djurdjevu, selu kod Novog Sada, u kojoj su u to vreme radili i drugi multimedijalni, konceptualni i post-konceptualni umetnici umetnici iz Beograda i Novog Sada kao pisac Miroslav Mandić, slikar Zoran Belić Vajs (Zoran Belic Weiss) i kompozitor Miodrag Lazarov Pashu, a čiji se rad može svrstati i u fenomenološka strujanja u umetnosti kod nas.
Burgić je u periodu 88-90 saradjivao i sa galerijom AUT, iz Grožnjana, Hrvatska. Ovaj autor izdao je i više drugih knjiga i tekstova kao i dve zbirke pesama : Otvorena knjiga / Zatvorena knjiga, 1978, Kraljevo, samizdat i Oluja u planini , biblioteka Macuo Bašo, Jugoslovensko udruženje za Haiku Poeziju , Odžaci,1990.
Dobitnik je i prve nagrade na Jugoslovenskom konkursu za Haiku poeziju, 1989 godine u Odžacima.
U Japanu, gde je boravio od 1979 –1983, Burgić je zasnovao svoj umetnički studio sa nazivom Isto, po tradiciji starih japanskih umetničkih radionica, sa čijim pečatom je kasnije potpisivao kaligrafije. Ideogram za isto, inače se piše isto i u kineskom i u japanskom pismu.
Rad u umetnosti započeo je izlažući ćiriličnu kaligrafiju na grupnim izložbama u Japanu, gde je bio veoma lepo primljen.” (kraj citata-više na http://sr.scribd.com/doc/100276763/Abstract-Calligraphy-Nenad-Burgic-Beograd-1952-90)
