Vabilo k sodelovanju: za POMLAD 2015 / POZIV NA SARADNJU za PROLEĆE 2015
POETRIO vabi k sodelovanju vse umetnike pri projektu HAIKU2Music (H2M):
– Vabimo ustvarjalce z vseh koncev, najraje iz naše soseske, da soustvarijo in razširijo naš projekt HAIKU2MUSIC, ki bo tako postal multidimenzionalni performance.
– Poslušajte našo glasbo, preberite haiku in ustvarite svoj produkt, video, risbo, skulpturo, knjigo, poster, animacijo….karkoli vaše srce ljubi.
– Izvedli bomo HAIKU2MUSIC z vami, ali pa odnesli vaš izdelek in ga predvajali (pokazali, pojedli…) na naših koncertih po Sloveniji (Izola, Koper, Ljubljana, Maribor), Srbiji (Beograd, Kraljevo), Italiji (Muggia, Trst, Padova) Hrvaški (Grožnjan, Pula) in kjerkoli še bomo povabljeni.
– Zadnji rok za sodelovanje, oz. izvedbo je pomlad 2015, lepo bi pa bilo, da sodelovanje začne čimprej.
– Kontaktirajte nas po elektronski pošti: poetrio4u@gmail.com
VEČ:
Člani skupine POETRIO želimo preliti ljubezen do naravnega, do narave in svobode iz haiku poezij Nenada Burgića v glasbo, v to plemenito dimenzijo, ki manjka v njegovi zgodbi haiku poezij in kaligrafij. Želimo izzvati pozitivno reakcijo publike in se obenem pokloniti prijatelju, ki je prešel Onstran. Sledili bomo skicam in načrtom Burgićevih performance-ov in poskušali ustvariti nekakšno HAIKU KALIGRAFIJO v kateri so vsi slučajni in nenapovedani dogodki dobrodošli in spadajo v edino možno trenutno ustvarjalno resnico. Torej, tekom izvajanja HAIKU KALIGRAFIJE bomo kombinirali notni zapis z energijo improvizacij, uporabljali bomo ritualne gibe, ko bomo hoteli poudariti nek višek ali želeli dobiti močen ekspresivni naboj. Zato želimo združiti naše delo z drugimi umetniki. Naš kombiniran izdelek bo izvajan ponoči (»biće izvođen noću«), kot bi želel Nenad Burgić.
MIRJANA o projektu H2M:
Izbrala sem 11 haiku pesmi srbskega pesnika, kaligrafa, vsestranskega umetnika, ekonomista in diplomata Nenada Burgića (1952-1990), ki opisujejo naravne elemente (Drvo, Kamen, List, Veja, Otok, Reka, Dež…) in eno, ki jih povezuje (Čevlji) in napisala glasbo, ki jo bomo kmalu izvajali in posneli.
Nenad je od leta 1979. do 1983. živel na Japonskem in v tem obdobju večkrat obiskal tudi Kitajsko. Zelo je občudoval kulturo in tradicijo vzhoda. Leta 1979 je objavil zbirko haiku poezij Zatvorena/Otvorena knjiga (Zaprta/Odprta knjiga) iz katere trenutno črpam navdih za nov projekt Poetria – H2M (Haiku2Music). Njegov haiku je nežen, sočen, globok, predihan, ob branju vidim prave filmske zgodbe polne nostalgije za domačimi kraji. Te kratke misli so kot filigranske škatlice, kot risba ali slika pri kateri stojiš nekaj ur. Stojiš in lebdiš. Ja, lebdim med dimenzijo besede in glasbe.
ципеле / Šulni
саме нигде не иду
а толике путеве знају
моје старе ципеле
Sami nikamor niso šli
čeprav so vsega videli
moji stari šulenčki
——–
Radimo nov projekat: HAIKU2MUSIC ( H2M )Nenada Burgića (1952-1990).
Nenad Burgić (1952, Brus pod Kopaonikom -1990 Beograd). Gimnaziju je završio u Kraljevu, a 1975 godine je diplomirao na Univerzitetu u Beogradu. Od 1979. do 1983. godine boravio je u Japanu i za to vreme više puta posećivao Kinu. Objavio je knjigu haiku poezija Zatvorena/Otvorena knjiga (1979) koje me inspirišu da pišem muziku za POETRIO. Naš novi projekat se zove H2M, dakle Haiku2Music. Burgićev haiku je poput kineskih minijatura. Ta mala ali duboka forma zna da nosi i lako lebdim između njene i muzičke dimenzije. Izabrala sam 9 haikuja koji opisuju prirodne elemente (Kiša, Reka, Ostrvo, Grana, List…) i jednog koji ih povezuje- CIPELE. Zaista uživam u stvaranju.
CIpele
same nigde ne idu
a tolike puteve znaju
moje stare cipele
Burgić je koautor je knjige “Folk Dances of Japan”(1981 Tokyo). Objavio je jedinstvenu knjigu “Kineska kaligrafija” (Naučna knjiga, 1988) u kojoj opisuje nastanak, istoriju, stilove, tehniku, poteze, dinamiku, kompoziciju, harmoniju i vrednovanje u kaligrafiji. Više puta je izlagao svoje radove na međunarodnim izložbama.
Jadranka Ahlgren o Nenadu Burgiću:
” Nenad Burgić, srpski umetnik i diplomata (po struci ekonomista), autor je jedinstvene knjige Kineska kaligrafija izdate u Beogradu 1988, u izdanju Naučne knjige.
Ova knjiga, objavljena u malom tiražu, brzo se rasprodala i na žalost nije doživela reprint, tako da malo ljudi za nju uopšte zna! Tome su doprinele i ratne godine u Srbiji koje su znatno smanjile interes za Daleki istok, koji je inače 80-tih godina prošlog veka postojao u republikama ex-Yu, pa i Srbiji, a što se ogleda u 33 izašla broja časopisa Kulture istoka, koji je izlazio kvartalno od 1984-92 u izdanju Dečjih Novina iz Gornjeg Milanovca.
Ova knjiga predstavlja obimnu studiju o kineskoj kaligrafiji kroz istoriju, sa prikazom njenog razvoja koji prati 2.000 godina tradicije, od pisanja na kosti, kamenu, bronzanim posudama, do pisanja tušem i četkom na papiru, što već i samo po sebi predstavlja poduhvat. Poseban doprinos ovog autora predstavlja poslednje poglavlje knjige, sintetičko, u kome on pokušava da sistematizuje atribute lepog kineske kaligrafije, u dvadesetak kategorija koje su najčešće u jednoj kaligrafiji isprepletene, te je broj vrsta lepog u njoj i mnogo veći, što nam govori o svoj suptilnosti ove discipline. Ovaj, veoma afirmativni stav prema lepom, pleni svojim entuzijazmom. Tako nas Nenad uči da je robusno, u Kini, podjednako lepo kao i nežno, ili umiljato, ali i uredjeno i lepo složeno, kao atributi službeničkog pisma, a sve to u okviru jedne nama potpuno nepoznate kulture u kojoj je ovaj autor boravio samo 4 godine, i to za vreme svog službovanja u Japanu, mada je tom prilikom često putovao i u ostale dalekoistočne zemlje.
Sve to govori i o velikoj erudiciji ovog autora. Kaligrafija o kojoj on govori poseduje pluralizam lepog, a time i potencijale moderne umetnosti i umetničkog individualizma. Autor ovo naglašava sa par biografija poznatih kaligrafa, koji su bili nestandardne i samosvojne ličnosti. Ipak, on naglašava da je pluralizam lepog u kineskoj tradiciji nešto drugo od pluralizma lepog na Zapadu, jer u Kini se oduvek od umetnika zahtevalo izuzetno majstorstvo i zanat, dok se na Zapadu više ceni sam genij. Ovo je i knjiga za početnike, autor joj pristupa tako što podrazumeva da piše za ljude koji ne znaju mnogo o Kini.
Zaista veliki zadatak za jednu knjigu, ali ostvaren. Sve to nagoveštava da je ovaj autor mogao još mnogo toga da nam da, ali nažalost nije, pošto je rano, tragično preminuo, 1990, u svojoj 39 godini.
Pored kaligrafije Burgić se bavio i filozofijom i poezijom, a krajem 80-tih bio je član i neformalne grupe umetnika formirane oko alternativne škole Moj put, klasičnog filologa Darinke Zličić u Djurdjevu, selu kod Novog Sada, u kojoj su u to vreme radili i drugi multimedijalni, konceptualni i post-konceptualni umetnici umetnici iz Beograda i Novog Sada kao pisac Miroslav Mandić, slikar Zoran Belić Vajs (Zoran Belic Weiss) i kompozitor Miodrag Lazarov Pashu, a čiji se rad može svrstati i u fenomenološka strujanja u umetnosti kod nas.
Burgić je u periodu 88-90 saradjivao i sa galerijom AUT, iz Grožnjana, Hrvatska. Ovaj autor izdao je i više drugih knjiga i tekstova kao i dve zbirke pesama : Otvorena knjiga / Zatvorena knjiga, 1978, Kraljevo, samizdat i Oluja u planini , biblioteka Macuo Bašo, Jugoslovensko udruženje za Haiku Poeziju , Odžaci,1990.
Dobitnik je i prve nagrade na Jugoslovenskom konkursu za Haiku poeziju, 1989 godine u Odžacima.
U Japanu, gde je boravio od 1979 –1983, Burgić je zasnovao svoj umetnički studio sa nazivom Isto, po tradiciji starih japanskih umetničkih radionica, sa čijim pečatom je kasnije potpisivao kaligrafije. Ideogram za isto, inače se piše isto i u kineskom i u japanskom pismu.
Rad u umetnosti započeo je izlažući ćiriličnu kaligrafiju na grupnim izložbama u Japanu, gde je bio veoma lepo primljen.” (kraj citata-više na http://sr.scribd.com/doc/100276763/Abstract-Calligraphy-Nenad-Burgic-Beograd-1952-90)
